Rasa Dogo Argentino (Argentinski pas) bio je san Dr. Antonia Noresa Martineza i njegovog brata Agustina. Godine 1925. Antonio ima viziju idalnog kompanjona zaštitnika i superiornog velikog lovca - okretnog brzog i dovoljno velikog za proganjanje divljih svinja i velikih mačaka preko grubog argentinskog terena. Važno je istaći da je Borbeni Pas iz Kordobe (kombinacija Mastifa, engleskog Buldoga, Bul Terijera i Boksera) danas izumro. Početak rada na novoj vrsti bio je posvećen eliminisanju borbene žestine i plahovitosti i razvijanju lovačkog instinkta. Trud da se postigne taj cilj bio je veoma bitan i visoko uspešan.

 Formula sa kojom je Antonio počeo bila je:

1) Borbeni pas iz Kordobe kojem je dodata krv od;
2) Pointera da bi mu dodao čulo mirisa koje je bitno zbog lova;
3) Bokser dodaje živost energičnost i krotkost;
4) Veliki Danac zbog veličine;
5) Bul Terijer, neustrašivost;
6) Buldog mu daje široke grudi i odvažnost;
7) Irski Vučji Hrt donosi instikt lovca u divljoj igri;
8) Bordoška Doga zbog snažnih čeljusti;
9) Pirinejski Mastif zbog belog krzna;
10) Španski Mastif daje mu srazmernu snagu.

 

 Braća su sakupila deset Kordoba kuja kao njihovo jezgro od kojeg će početi mešanje rasa dok se ne pojave mladunci koji obećavaju željeni smer. U jednom trenutku je pod njihovom negom bilo čak trideset kuja. Ovaj posao ne bi bio moguć za dva mladića koji imaju školske obaveze da nije bilo pomoći njihove rodbine i prijatelja njihovog oca. Senior Martinez unajmljuje čoveka koji se brine za pse dok su Antonio i Agustin u školi. Braća troše sav svoj džeparac na hranu za pse. Takodje su im pomogle donacije hrane koje obezbedjuju očevi prijatelji. Takvu pomoć su braća rado prihvatila ali san i plan kako ga ostvariti u stvarnosti bio je Antoniov. Bio je genijalac koji je vodio program i Agustin je uvek bio na njegovoj strani. Kasnije u životu kada Antonije postaje priznati hirurg njegovo znanje iz medicine pomaže mu da unapredi svoj san. Prvi standard za novu rasu napisao je 1928. Tužno je što nije doživeo da vidi svoj san realizovan u potpunosti jer je ubijen od strane čoveka koji je hteo da ga opljačka tokom lova na divlje veprove 1956. godine. Agustin tada nastavlja njegov san o stvaranju nove rase, spašavajući je od propasti i glavni uzgajivački centar preseljava iz Kordobe u Esquel, koji je smešten u Patagoniji na jugu Argentine. Agustin Nores Martinez bio je argentinksi ambasador u Kanadi i koristi mogućnost putovanja da bi proširio novu rasu po svetu. Lovci na krupnu divljač u Argentini i susednim zemljama koristili su Argentinskog psa za divlje svinje i pume. Ubrzo Dogo Argentino postaje legenda. Dogo Argentino je izdržljiv lovački pas kao i njegov predak Iriski Vučji Hrt. Od njega se očekuje da prati divlju svinju kroz puste pampe, napadne je i satera u čošak držeći je dok se ne pojavi lovac. Sposoban je za iznenađujuće brzi trk na kratkim razdaljinama, ali njegova jača strana je pokrivanje dugih razdaljina kroz galop. Sateravši vepra u ćošak, mora mu ostati dovoljno snage u rezervi da napadne i drži divljeg vepra teškog preko 180 kila. U tradicionalnom lovu na divlje svinje lovac bi skočio na svinju i ubio je nožem u srce dok su psi zakačeni za nju držeči je u smrtonosnom stisku.
Dogo Argentino rasa je priznata od strane Kinološke federacije Argentine i Argentinskog ruralnog društva 1964. i registrovana u zapisniku o poreklu pasa. Tek je trideset i prvog jula 1973 prihvaćena od strane Međunarodne kinološke federacije kao prva i jedina argentinska rasa.
Dogo Argentino poseduje veoma jak lovački instinkt, neverovatnu odlučnost i legendarnu hrabrost. Vrlo je živahan i veseo, poseduje visoku inteligenciju i oštroumnost. Orjentisan je ka ljudima što ga čini društvenim i prijateljskim. Njegovo samopouzdanje ga čini vernim ljudima koji su otvoreni i strpljivi. Ova mnogostrana životinja je sposobna za dobru koncentraciju, veoma brzo uči i pamti naučeno gotovo odmah. Odličan kao pas čuvar, Dogo Argentino je miran oko kuće, ipak spreman i hitar u svakom trenutku. Dogo argentino nije lajav pas, mada je obdaren gromovitim glasom, ritmičnim i konstantnim kada je to potrebno.
To je porodični pas koji obavezno ostvari blizak kontakt sa svim članovima porodice, i nesrećan je kada je odvojen od njih. U ranijem periodu života Dogo Argentino bi trebalo da bude u kontaktu sa domaćim životinjama kako ne bi došlo do bilo kakvih agresivnosti prema njima kasnije.